Nazad na rubriku

Prasica u pojati

Meso im se bez teškoća odvaja od koštice,a rastu u polju, odnosno,najčešće u vinogradu.Nabrali oni toga i više nego što su mogli pojesti, žao im ostaviti, a i šteta je da propadne.Natrpali su sve što je preostalo u košuljice pritegnute pojasom i prečicama pravo kući, pa do pojate u kojoj je bilo puno sijena. Sakrili praske pod sijeno, pa još u jedno ćoše. Niko ih, osim njih dvojice, tu ne bi mogao naći,  zaključiše oni, i odoše zadovoljni dobro i mudro obavljenim poslom.Predveče im opet padnu napamet slatke praske, pa oni, što krišom, sto praveći se da nekud drugdje idu, nekakvim drugim nakanama, odoše do pojate da se u miru, još jednom, naslade sočnim plodovima.Prišli su oni pojati, vrata otvorena, a u njoj nešto ili neko zadovoljno ršće,sladi se njihovim praskama. Ko je, šta je, kad ono prasica. Nanjušila, razvalila vrata, zavukla se pod sijeno, a od pola viri iz tunela i veselo vrcka repom. - Nijesmo mi to za nju spremali, požali se prvi dječak. Nude ti ukrši šibu, pa je iznenada udari, a ja ću čekati na vratima i mojom ću je bekutom ubosti u vrat pa da upamti čije je praske krala!Onaj drugi dječak otkine šibu, prišulja se prasici i ošine je iz najjače po pršutima. Prasica rokne, odbaci sa sebe gomilu sijena, naglo se okrene, pa pravo k vratima.- Bodi, brate, bodi, ne žali je!, - viče ovaj što je opleo prasicu šibom.A na vratima se, onaj prvi, raskoračio da bude stabilniji, zamahne bekutom, ali je prasica bila brža, zadigne ga, pa pravo preko guvna.- Bodi, prijatelju, ubadaj!, opet drugi viče novonastalom i neplaniranom situacijom.
- Nemam čime, ispade mi bekuta!, odvrati prvi i nemajući drugog izbora, sve onakojašući na prasici kao na rodeu, da ne odvrci u živicu, čvrsto zgrabi prasicu za rep.Juri prasica niz ulicu, a dječak na njoj, ne kako dolikuje, nego okrenut naopačke.Za rep se drži, a noge mu i tur čas sjednu prasici na leđa, čas odskoče mimo svoje volje,bez ikakvog reda i rasporeda. Prasica skviči, kao da je kolju. Ne vidi šta je to zgrabilo, ne može se osloboditi napasti, pa pojačala galop. Tako je bilo do prve okuke. E, tu je jahaču prasice, zbog centrifugalne sile, iskliznuo rep iz šaka, ostade on bez oslonca, pa odvrci u obliznju smreku.Prasica se nije zaustavljala da barem na trenutak vidi kakva je to "zvijerka" bila zaskočila i, valjda, htjela priklati, nego zadrije kroz selo, stalno "vrišteći", pa mnogi istrčaše iz avlija da vide kakvo se to čudo dešava. - Svašta sam vidjela, ali da je zajašilo prasicu, pa još naopačke, vala još nijesam,reče jedna komšinica drugoj i udari, čudeći se, dlanom od dlan. Nije ovo s božije strane,
ja ti velim!U to stigne i drugi dječak, nađe prvog kako sjedi i vadi smrekove iglice iz ruku i nogu, ušiju i nosa. - Ćuti, druškane! Sreća da je već smrklo, pa nas niko nije prepoznao, reče mu, pruži ruku da mu pomogne da se izvuče iz bruke i muke s prasicom i praskama.
 

 

  Nazad na rubriku

OCJENI PRILOG
Prosječna ocjena: 0 Ukupno glasova: 0