benkovac.rs

Spoznaj sebe i guni!

Spoznaj sebe i guni

Kada je moja malenkost odlucila da zaozbiljno zauzme svoju prciju na našem cuvenom
Trgu, prvo sam analizirao sve izjave prisutnih i ono što mi je palo za oko jeste da ođe
brate nema žena?! I ovo što je dosade bilo, mureš na prste edne ruke prebrojati. Ne držim
ti ja to ko neki narocit promašaj, naprotiv, potajno me raduje da je sve ko što je nekoc
bilo.
Ljudi divane i mudruju a žene su brate u njivi đe im je i mjesto. I to je tako Bog reka. A
što Bog kaže ne sumnjaj!
To najbolje zna stari Sokrat jer da on nije ima ženu, majntu Ksantipu, ko zna dokle bi
dogura i pitanje je bi li ikade ispio onu bukaru otrova?
Naime, Sokrat je najviše od svega volio da razvija svoju dijalektiku na Trgu (atinskom),
tako da je živ, sigurno bi i on na ovaj nas Trg dolazio. A i kad je bio živ, to ti je obicno
bivalo ovako (molimo gospodu Jasu, Mrguda, Ispod vocnjaka i ostale znalce života da
obrate pažnju i prokomentarišu):
Na atinskom trgu, Sokrat bi se dao cesto viđati. Vec s prvim suncevim zracima sjena te
upecatljive figure bi se protezala atinskim Trgom i ostajala tu dok ne smrkne. A i nocu je
dolazio, onako kad mu svi ukucani padnu u san, on krišom prošeta Trgom, da provjeri
ostavi li neko koje slovo za sobom, na zidu cuvenog Trga.
Svojom spoljašnošcu a još vecma unutrašnjošcu, on je plijenio svijet oko sebe. I tada bi
zapocinjao razgovor sa svima, jer je smatrao da je to jedini put kojim se stiže do istine. I
svaki put kad bi dolazio (sa svima prisutnima) do potpune spoznaje, utom bi došla žena
mu Ksantipa i njegov razgovor zaokretala u neželjenom pravcu.
-Sokrate, ‘esi l’ marenda?
-‘Esam. Pusti me sad. Vidiš da pricam s ljudima.
Ksantipa iako cu odgovor pokaza da mu ne vjeruje pa onako kroz zube izusti:
-Ne pij jadan na gladan stomak! ‘Es cu’?
-Vrag mu srecu odnjo, es ti gluva el majnta?! Vidis li da prcam s ljudima?
I ovo ne pokoleba Ksantipu pa ce u momentu:
-Esi l blago naranijo?
-Eto mu vraže srecu kad te god meni dovede.Vidiš li da pricam sa Platonom, Kratilom i
Protagorom. Ta njesi sljepa?!
Ne mareci za sve receno, Ksantipa sjedne kraj Sokrata usred razgovora sa ljudima, pa
pocne mu istiskati jedva vidljivu cmilju, a kad Sokrat i dalje istrajavaše u svojim
razgovorima ona ode te sjede preko puta njega od dosade razvrntaci one svoje nožurine i
zagleda se u Sokrata na duže vrijeme.
-Da nece kiša kad vako muve ujedaju? -zapita Ksantipa.
Na to ce Sokrat ljutito:
-Eto mu vraže na! Oš ti mucati il cu ti ja šuorom labrnju zacepiti?!
Ovo ko ništa do sad pogodi Ksantipu te ona u bjesu poce svakakvim pogrdama nazivati
muža, kako i nalaže stari obicaj, pa kad ne znade kud ce više od jarosti uze kajin pun
vode i izruci mu na glavu. A Sokrat i dalje bijaše u razgovoru sa mladim Platonom,
starim Protagorom, Ksenofanom i svima ostalim koji navracaše na Trg male guze, tamo
neđe u dalekoj Atini, il’ Benkovcu, il’ ko zna đe više?! Od tih dana Sokrat je poceo cešce
da razmišlja o smrti.
SPOZNAJ SAMOGA SEBE-rece Sokrat svima. A Platon dobaci: -I samo guni - našto
Sokrat, onako mokar, klimnu glavom.