benkovac.rs

Ne znam kako je s vama ali ja sam puk'o skroz!

Zdravo narode!
Večeras sam pijan ko letva bez nekog posebnog razloga, tako mi došlo. Počeo sam sa dvi litre piva i sad se dokusurujem sa votkom.Šta će dalje biti ne znam. Slušam Ganse, naviru mi sjećanja. Taj isti album sam kupio na aerodromu u Kopenhagenu kad sam iz Švedske putovao za Srbiju '91. Zove se "Appetite for destruction".Tada je uveliko počinjala destrukcija i u meni i oko mene.Umoran sam i razočaran, ponižen i uvređen. Ljudi za koje sam mislio da su pravi i iskreni prijatelji nisu opravdali moje povjerenje kad mi je
bilo jako teško. Eskimi imaju poslovicu koja kaže da tek kad led pukne znaćeš ko ti je pravi prijatelj.
Led je pukao ja sam poceo da se davim u hladnoj vodi ali su oni ostali nijemi na obali, stavili ruke u džepove, okrenuli se i otišli. Nisam potonuo na samo dno, izvukao sam se promrzao i nastavio da hodam. Još uvijek sam na nogama, koračam i dalje ali mi se čini da tapkam u mjestu. Moram jer ako stanem zaspaću a onda sam gotov.
Ostala mi je još samo moja stara mater, jedina sigurna luka u kojoj se moj polutruli brod može načas skloniti od oluje i sigurne propasti. Ona je moja zadnja spona sa najsrećnijm periodom moga života kojega sam imao u Benkovcu. Ne smijem ni zamisliti kako ću preživjeti ono što će doći kao neminovnost. Tada ću definitivno biti potpuno sam na ovom odvratnom i pokvarenom svijetu. Ali nikad se ne zna ko će prije.
Sad se nečega sjetih; izdešavalo se to baš u vrijeme bombardovanja Srbije. Stanovali smo u jednoj rupi na periferiji i ja sam skoro svaki dan pješačio 6-7 km do grada i nazad. Vraćao bih se obično oko 1-2 sata ujutro.
Jedne takve noći dok su iznad zamračenog grada na nebu tutnjala krila 'milosrdnog anđela', natrapao sam na jedan pasji par, lutalice, crnu i bjeloga kako sam ih kasnije nazvao. Gledali smo se nepovjerljivo i moram priznati da su mi se malko gaće tresle jer su bili poveći primjerci svoje vrste. Ubrzo su uvidjeli da im od mene ne preti nikakva opasnost pa su me pratili neko vrijeme. To se ponavljalo prilikom svakog našeg susreta sve dok me jedne noći nisu dopratili skroz do kuće. Uzeo sam nekoliko konzervi od UNHCR-a koje je mater skupljala a koje ja nisam htio jesti iz inata i gađenja i dao im. Od tada sam postao predmet psećeg obožavanja. Nisu više odlazili od kuće. Pošto su ih moje gazde stalno tjerale, preko dana bi se skrivali u obližnjem šumarku ali bi me zato svake noći čekali i odskakali po metra od zemlje od sreće. Konzerve su nepovratno nestajale. A onda se jedne tople julske večeri desilo nešto što me je mnogo potreslo.

Prošla je bila ponoć. Zabavljao sam se gitarom u sobi kad je odjednom nešto munjevito ustrčalo uz stepenice, proletilo kroz hodnik i uletilo u nišu kraj sobe kršeći pri tom neku starudiju koja se tu nalazila. Ja sam bio prestravljen, pomislio sam da su neke onostrane sile tu umješale prste. Skupio sam hrabrost i izašao iz sobe. Čitav hodnik je bazdio na neki opori bagremov miris. Ništa se više nije čulo. Sišao sam niz stepenice ispred kuće ne znajući šta da radim. Odjednom opet lomljava i kršenje. To je u stvari bila moja nesretna crna kuja koja je izletila na terasu i strmoglavila se niz stepenice ispred mojih nogu.
Teško hropćući je podigla glavu i pogledala me...
Ljudi moji ja dok sam živ neću zaboraviti te njene crne, uplašene i tužne oči koje su me očajnićki i nijemo molile za pomoć. Voljela me je a znala je da i ja nju volim, zbog toga je dotrčala kod mene tražeći spas. Ja sam je samo skamenjen posmatrao. Nekoliko časaka potom podigla se i jurnula oko kuće da bi nakon par krugova pala bez znakova života ispod kola. Konačno sam povezao stvari, moja nesretnica se jadna otrovala. Uzeo sam lopatu i otišao da je zakopam. Tada se u meni nešto prelomilo i ja sam počeo da ridam.
Plakao sam i zbog Krajine, Benkovca, kuće, izbjeglištva, kolone, oca, poniženja, kuje.
Evo i sad me steže u prsima kad se toga sjetim. Eto tako je to bilo. Što bi rekao Lane Gutovic 'ne znam zašto sam vam ovo pričao al može nekom i da koristi, a ako koristi onda ne može da šteti'.
Odoh ja sada u horizontalu jer me je votka dokrajčila i prsti me više ne slušaju.
Izvinite što sam bio dosadan ali pošto svi vi pišete red je bio da i ja kažem koju.
Laku noć.