benkovac.rs

Ženske čobanske pjesme

Sakupio otac Dimitrije Lakić 1974 godine,iguman manastira Praskvica u Crnoj Gori.

Kad pogledam ovda ove stjene,
svi su momci ledeni za mene,
svi su momci ledeni za mene,
osim moje ružice rumene.

Komšija mi iz vojnice piše:
"Ne uzdaj se, nemaš dragog više,
poginu' je sa četvrtog kata,
u nedjelju, u četiri sata"!
Moj komšija, molim te do groba,
posadi mu jelu oko groba,
posadi mu ono divno cvjeće,
koje nikad savenuti neće.

Udajte se curice đe koja,
udaja je crna zemlja moja.
crni mravi bit će mi svatovi,
a grobnište - kuća i dvorište.

Sjet' se dragi lanskoga govora,
ujela te zmija sa javora
ujela te zmija otrovica,
što me varaš, kad sam sirotica.

Moj "dragane" vjero i nevjero,
kroz kuću ti proteklo jezero,
a iz kosti pronicala trava
zašto sam te volila badava.

Ko nam dragi u ljubavi smeta,
sapela ga Neđeljica Sveta,
sapela mu i noge i ruke,
pa nek znade što su teške muke.

Moj komšija, kad bi se ženijo,
bil' po mene mladu poručio?
Svakom svatu donjet' ću maramu,
a tebi ću košulju tananu;
u njoj ti se raspadale kosti,
kao moje srce od žalosti.
Tvoje kosti plivale po moru,
a majka ti kukala u dvoru,
crne ptice ljubile ti lice
kao i ja prošle godinice.

Žen' se dragi, od mene ti prosto,
dogodine ti udovac ost'o,
ti udovac, ja đevojka mlada,
pa ti opet zadavala jada.

Dođi dragi večeras na bare,
vratit' ću ti kolajnu i pare,
vratit' ću ti sve što bilo tvoje,
zlatan prsten s ljeve ruke moje.

Svekrvice i mila i dobra,
posadi mi jelu pokraj groba,
na jelu će ptica slavuj doći,
i pjevati preko cjele noći.

Zelen javor okrenu' se jugu,
dođi dragi ako nemaš drugu.
Ako si mi drugu zavolio,
teško svojoj majci obolio,
u bolnicu vozila te nana,
bolovao tri godine dana,
iz bolnice vozila te pošta,
pa da znades kol'ko ljubav košta.
Ljubav košta trije kapi krvi
od ljubavi - ti si mi najprvi.

Bjela bluza, a crveni cvjeti,
ne viđam te dragi nego ljeti,
a i ljeti samo nedjeljama
dok se šećeš drugim djevojkama.

Ženske čobanske pjesme koje se pjevaju u kolu

Ja malena , dika malo veća,
volimo se već godina treća

Vidiš majko onoga na bregu,
bil ga dala meni za kolegu?

Uzmi dragi tri marame crne,
srce zavi, mene zaboravi

Žen' se brate, ovo j' jesen tvoja,
a iduća: lolina i moja

Sinje more ko te plovi sada,
srca moga najmilija nada.

Vrag odnijo brdine i dole,
koje su nas rastavile, lole.

Grlo moje mukom progovara,
zelena mu gora ogovara.

Voli dragi ako ''š cura osam
ni jedna ti nije kao što sam!

Ako li me moja ljubav mine,
sinje more, nać' ću ti dubine

da znaš dragi kako srce boli,
došao bi da ti kuća gori.

Mjesečino, moja varalico,
ja od bora mislim da je lola.

K vragu dragi ti i tvoj kolega,
ja ne volim ni tebe ni njega.

Ljubovati, pa se ne uzeti,
moj dragane , bolje je umreti.

Dragi, ljubav na srce se piše,
ne na papir,gdje se lako briše.

Moj je dragi poginu' kraj Drine
ubilo ga zrno od mašine.

Moj dragane, ubio te lovac,
što u vojsku ideš dobrovljac.

Pita nana: koga voliš mala?
Milivoja, mila nano moja.

Sinoć sam ti dragi željo živa,
uzdisala preko rosnih njiva.

Nema meni mojega nevena,
kojega sam volila malena.

Prva ljubav valja i valjade,
samo ko je ponoviti znade.

Mene dragi zove: "Oja, oja"!
a ja njega: "dođi lolo moja"!

Svak' u svoje udaje se selo,
ja iz moga odlazim veselo.

Kako ti je simpatijo moja,
gledati me, a ja nisam tvoja?!

Kako mi je, sad bi zapjevala,
i sa srca tugu otjerala.

Garavi me dečko ne zanima,
nego plavi, već godina ima.

Sve me moj jadne ruke bole,
kad zagrle onog kog ne vole.

Sinoć sam se s dragim rukovala,
ajme kuku, garavija ruku!

Piši dragi, piši propalo je,
više srce ne voli te moje.

Oči moje što ne mirujete,
nema lole da namigujete.

Moj dragane, kad mi zajedno nismo,
mene tvoje razgovara pismo.

Ne volim te dragi za odjelo,
već za lice rumeno i bjelo.

Ne volim te dragi za odjelo,
neg' za pamet i za lice bijelo.

Čuvam ovce na livadi svojoj
i pogledam dragi kući tvojoj.

Mene majka garavušu rodi,
sad su plave djevojke u modi.

Koso moja nad očima plava
lolo moja, lolice garava.

Ja bolujem i moram umreti,
kaži dragi kad ćeš me uzeti.

Sava ime, najljepše na svjetu,
Sava j' ime mojemu janjetu.

Daleko si dragane od mene
kolko nebo od gore zelene.

Ja ne volim nikoga iz sela
daleko je moja ruža bjela.

Bor do bora,jela do jelice,
a moj dragi-do svoje curice.

Ostavi me dragi usamljenu,
ko u gori jelu odsječenu.

Ja malena i od male grane,
meni moje ne zamjera janje.

Zubi moji, dva bisera reda,
moj dragane ko ti k meni neda!

Cure, žene, vod'te brigu svoju,
ostavite lolinu i moju.

Komšija me preko puta zove,
komšinice, milo janje moje.

Moj dragane, moja šljivo rana,
ti se ženi, meni ne da nana.

Moj dragane, moja nedorasti,
ostavljam te, jel ti ispočasti?

Imam lolu i drugi mi piše,
ne znam sama koga volim više.

Ja sam plava i volim plavoga,
garavuši eno garavoga.

Svekrovice, majko nerođena,
alaj imaš sina umiljena!

Ode lola na terene,
svom kolegi ostavijo mene.

Mene nana i bije i kara,
za maramu, lolo je ispara!

Mili Bože jel ovo pravica?
Lolo šofer, a ja čobanica.

Svekrovice, ako sam ti loša,
kuni sina što je zamnom poša'

Mene dragi ostavijo nije,
tajnu ljubav od dušmana krije.

Ne voli me dragi majka tvoja,
nemoj niti, čuj,barabo moja.

Svekar dobar, a svekrva reži,
uzmi dragi lanac pa je veži.

Ko bi reka' , ko bi primer ima,
da me moja komšija zanima!

Svekrva mi oko kuće viče:
"Koga ženiš, sine nesretniče"?

Da mi nije tvornice i stroja,
lolo moja, ja bi bila tvoja.

Umire mi svekar, dobro moje,
neka neka, doša vrag po svoje!

Meni dragi zlatan prsten daje,
da ga čekam, da se ne udajem

Da se nisam zaručila lani,
još bi bilo lola izvarani!

Daleko smo moj dragane dosta,
četiri nas pregrađuju mosta.

Oće dragi da ponovo da stavi
zube svoje na obraze moje!

Ja ću mome svekru biti dobra,
a svekrovi, kako budem mogla..

Vidila sam svekrvu na travi,
nosi vreću na manitoj glavi!

Mislila sa ljubit oko plavo
nanijo me đavo na garavo.

Cure ole, pa nemaju lole,
a ja prosta , pa imadem dosta.

Ajde dragi preko mora k vragu,
ko te voli, nać će te po tragu.

Bila bura ili jugovina,
mome loli kosa na očima.

Badave ti dragi dolaženje
i po putu ćulati kamenje.

Sjet' se dragi koliko si puta
mome stadu badave doluta.

Nema veće budale od lole,
blato gazi, badave dolazi.

Ode dragi preko Maribora,
srce moje čekati ga mora.

Udala b' se al nemam za koga,
drugarica voli lolu moga.

Dođi dragi dabogda ne doša'
ako nisi dobre volje poša'

Cvjeće moje ja bi tebe brala
nema mila - kome bi te dala.

Sjedi dragi i podbočio se,
na kamenu, okamenjio se.

Ljepo li je u mjesecu maju
kada bijele ruže procvjetaju!

Padni kišo dabogda ne pala,
i tako sam malena ostala.

Misle ovi sad momci iz sela,
da ih cure vole za odijela.

Misle momci đe ih puno ima,
da će cure luditi za njima.

Ko ljubuje, uzeti se neće,
pa nećemo ni ja ni ti cvjeće.

Misle sada ovi momci mladi,
da tvornica i poljubce radi.

Misle sada ovi momci mladi
da tvornica poljubce izradi.

Krivo loli, što me drugi voli,
meni nije, što on voli dvije.

Krivo loli što ore i kopa
zašto nije učijo za popa?!

Suvo drvo zelenoga pita:
"kud se momče neženjeno skita"?

Oj ljubavi,ko te nije prova',
taj se nije jada najadova'

Eto moga lole ide, ide,
daleko ga moje oči vide.

Eto moga nevena sa rada,
belom cestom, od Benkovca grada.

Evo puta, evo krive staze,
kud barabe nedeljom prolaze.

Evo puta, evo kolovoza,
kud moj dragi suparnice voza.

Đe si dragi bio one gužve,
kad je đavo pokupijo ružne.

Stara lolo ti jesi moderan,
ali nisi u ljubavi vredan.

Ja ću moga ostaviti lolu,
kad naraste kopriva na moru.

Stara lolo, stari ljubavniče,
skim ja idem, šta se tebe tiče?!

Ja ću moga prvoga frajera
na udaji zvati za djevera.

Plava lolo, do mene ti nije,
garavi je dolazijo prije.

Imam jednog u vojnici vraga,
stalno pise:"Eto mene draga"

Mili Bože, ljepoga mladića,
kad namigne ispod šeširića.

Piši dragi na listu od loze,
koji mi te parobrodi voze.

Volijo me jedan gad iz sela,
radi njega, nana me je klela.

Sjetijo se dragi kad večera,
da je ljubav slađa od šećera.

Niko nezna, a niti će znati,
za kim moje bolno srce pati.

Piši dragi ništa te ne košta,
lagan papir, voziće ga pošta.

Što je meni godinu i dvije,
pričekati moje najmilije.

Daleko sam ja od Vinodola,
ne može mi doći moja lola.

Moj dragane, kad ti vidim zube,
usta nam se nadaleko ljube.

Moj dragane, što se tebi čini,
ja u sobi ,a ti na vedrini.

Vidiš majko kako lišće žuti,
'nako ću ti i ja uvenuti.

Nije dragi ljubav nam od juče,
tri godine ima da se vuče.

Ja malena, maleno đavolče,
prevari me ako možeš momče?!

Meni vele i meni govore,
da je mene ostavijo lole.

Nek govori što je koga volja,
ja lolina, a lola je moja.

Što me dragi tvoja slika mori,
ja je ljubim, ona ne govori.

Kad pogledam dragi dvoru tvome,
tebe nema, jaoj srcu mome!

Uzdanu m' se , pita dragi šta je?
'vakoj' srce naučilo moje.

Ne kudi me, moga lole seko,
ti si cura, i tebe će neko!

Crna zemljo i zelena travo,
što me nisi pokrila još davno.

Sunce žarko da znaš govoriti,
imalo b' mi koga pozdraviti.

Kleo mi se moj mali seljanac,
tvrdom vjerom, da nije pijanac.

Plave oči i crno odjelo,
to je mene u ljubav uvelo.

Čet'ri varam, čet'ri ugovaram,
devetoga držim za dragoga.

Kad se sjetim ko mi je u grobu,
crna zemljo,gazit' te ne mogu.

Ko bi trnje u njedra stavijo,
i nemilo janje poljubio?!

Ljubi dragi usta te bolila,
kad sam ti se mlada dozvolila.

Ljepo li je kad se dvoje vole,
ko ja i ti, moj garavi lole.

Oj vojnička torbico malena,
kad ćeš mome loli sa ramena?

Bećar jesi milo janje moje,
bećarske su crne oči tvoje.

Šta ću Bože od garavog lole,
garav mi je , pa ga druge vole.

Ljubi dragi s koje oćeš strane,
mome licu nećeš naći mane.

Sve garave odoše za plave,
a ja plava, čekaću garava.

Misliš dragi da nešto i jesi,
kad te nema, da ja pitam gdje si.

Koje mene volio malenu,
voli i sad 'vako odgojenu.