benkovac.rs

Predstava Pročišćenje - Nikša Dobre

'Kada sam bila mala imala sam običaj svirati jednu klavirsku kompoziciju “Posle Bala”,koja je i pre ,I za vreme i posle, davala onaj isti osećaj topline, čednosti, mašte…dugo nisam imala taj osećaj , a bliže sam pedesetim nego tridesetim,sve do te famozne večeri iščekivanja premijere predstave “Pročišćenje” autora i pisca Nikše Dobre, čoveka koji je svoju prvu knjigu poetski roman “Pukotina između dva sveta”izdao sa nepunih 29 godina. Nikša Dobre je autor i zbirke pesama “Od ljubavi do očaja i nazad”, kao i najnovijeg hita,romana ”Pročišćenje” koji je bio i osnova istoimenoj predstavi.

Nikša je i autor tri stručne knjige o Fudbalu: ”Osnove Fudbala”,”Fudbal Kroz Etiku i struku” te budući bestseller u fudbalskoj stručnoj literaturi I zasigurno, najkvalitetnija fudbalska stručna knjiga na sadašnjim prostorima Ex Yugoslavije, knjiga ”Moderan Fudbal”. Knjiga koja ima preko 236 fotografija i 3D ilustracija te tekstovno i stručno obrađena na Hi –Tec profesionalnom nivou. Oni koji znaju Nikšu iz sveta Fudbala smatraju ga za jednog od najperspektivnijih i nastručnijih retkih srpskih trenera koji imaju Pro. trenersku licencu.

U našoj Emigraciji teško je zadovoljiti sve zlonamernike i kritičare koji više slave tuđine nego svoje umetnike. Ali te večeri 8 Decembra u prostorijama katedrale Svetog Save u New Yorku desila se neka nova atmosfera, neke nove i drugačije misli strujale su tom salom i neka drugačija davno potisnuta osećanja zadesila su publiku tek rođene predstave. Iako su ljudi imali različite osećaje i predrasude povodom najavljivane predstave, ona je imala svoju mentalnu i emotivnu uvertiru.

U mojoj dugogodisnjoj karijeri posećivanja većinom svih značajnijih broadwajskih predstava slobodna sam da kažem da ova predstava zaslužuje sam vrh srbske pozorišne scene, kako radnjom , tako tekstom i nadasve vrhunskom glumom i scenskom domisljatošću glumaca: Žane Jovanović, Vladana Brkovića I Dejana Jelače.

Iako povezanost predstave za trenutak se čini nepovezan to je samo zbog koncentracije i pažnje koja je neophodna gledaocu da bi se tekst razumeo.

Dragi čitaoci, da se nebi ponavljala o kvaliteti predivnog teksta dozvolite mi da kažem da je to tekst koji ostavlja traga i na najpraznijem čoveku na svetu(iako mislim da takav ne postoji), tekst koji pobudjuje sećanja i davno potisnute emocije, tekst koji prkosi, tekst koji svedoči, razotkriva, tekst koji nam uliva nadu u dubinu kojom smo se vezali za otadžbinu, staru ljubav, želje, sećanja, prošlost, sadašnjos i budućnost.

Ova predstava je rađena na najteži mogući način za glumca, jer je izuzetno teško preneti poetski tekst (po principu Shekspirovskih komada) u stvarnost i približiti ga publici.

Koliko je on bio blizak publici videla sam u suznim očima devojke ispred mene, gospođe sa sesirom (čija se otmenost ne sreće često pri svečanostima naše emigracije), čoveka srednjih godina do mene i njegovih čestih uzdisaja, mladića sa moje leve strane koji je pokušavao da suzdrži i onu suzu sto se zacaklila pri pozorišnom svetlu…

Verujem da se u mislima mnogih koji su bili prisutni te večeri na predstavi još uvek, s vremena na vreme mota po koja izrečena bliska misao, kao predstava koja ti nešto daje ,I to nešto nosiš sa sobom.

Imala sam osećaj da sve ono sto je trenutno nestalo u ovoj svakodnevnoj sumaglici, sve ono što smo tuđom srećom srećni bili, nekako se vratilo i ponovno zaživelo u mojim sećanjima.

Predstava “Pročišćenje” probudila je u meni koren iz kojeg sam sazrela, a odavno mislila da je osušen. Onaj koren za kojim naša deca hteli mi to priznati ili ne, bar za trenutak nas razumeju i čeznu za onim sto šmo mi imali, a nikad imati neće.Za nas je postojalo samo sunce, bagremi, ljubičice, miris novih knjiga na početku školske godine, naš vrtić,naša škola, naše ulice uvek iste, naša jednostavnost, i prijateljstvo.

U predstavi se izvodi i šest muzičkih numera za koje je tekst i muziku je napisao sam autor Nikša Dobre, uz pratnju vrhunskih muzičara: Đorđe Ilijin (predvodnik nekadasnje grupe “Tako” koja je imala sreću da svira na poznatom koncertu B.Dugmeta “Kod Hajdučke Česme”) i Nevena Arezanović(Director of Urban Voices u Metropolitan Operi i Korepetitor).

Predstava je rađena u režiji barda srbske pozorišne scene Žane Jovanović, koja je odabrala najteži put u stvaranju takvog jednog zahtevnog pozorišnog dela, jer se u predstavi glumi, peva koriste muzički i scenski efekti u uslovima koji ne daju maksimum, a maksimum se izvukao.

I na kraju- da li američka emigracija ima sluha za takvo jedno predivno delo, I druga dela? Gde su nestale Pozorišne večeri “gospode” koja kaže da je navikla na pozorišne večeri u Otadzbini? Ima li u New Yorku I drugim gradovima Amerike iole malo srbske kulture za koju kažemo da smo poneli sa sobom? Iz kog pravca ćemo našu decu navikavati i upoznavati sa jednim drugim standardom i miljeom za koji se pokazalo da nisu svi spremni i da se puno lepše osećaju uz zvuke nekih narodnih pevača. Da li to znači da je naša emigracija ipak samo za tamo gde se dobro jede i pije? Da li smo išta poneli iz Otadžbine ko što kažemo da jesmo?

Da li je Vlada Srbije spremna da ulaže u kulturu medju srpskom emigracijom u Americi i Kanadi u cilju predstavljanja što lepše slike o nama koja odavno nije na zavidnom nivou?

Da li je Srbska Pravoslavna crkva spremna utrošiti ekstra napor neophodan da se ne zaborave “Koreni iz kojih poticemo”(“Prociscenje,”N,Dobre),koristeci lepu rec ujedinjenja I oprosta pre svega medju sobom(Srbima) a neophodan da naša dece žive u modernom vremenu otmenog, prosvetljenog i kulturnog sveta?

Ili su umetnici prinudjeni sami organizovati Srpski kulturni centar koji će biti baza ujedinjenja svih nas ljudi dobre volje, čista srca i zelje da i posle nas ostane ponos na umetnost koju nosimo u sebi za rad spasenja generacija koje dolaze posle nas.

Ipak,ta noć, 8 Decembra, rodjenja nove, buduće velike predstave “Pročišćenje” bila je pravo procišćenje za sve one koji su bili prisutni te večeri na njoj, na čelu sa nasim konzulom u New Yorku, pa sve do viđenijih ljudi iz sveta umetnosti, muzike i glume. Oni koji nisu bili, preporučujem ovaj pozorišni komad od sveg srca, koji su naši zemljaci već imali prilike videti u Elizabetu 15 Decembra, te će posle Novogodisnjih praznika imati prilike videti i u drugim gradovima širom Amerike(Boston,Majami,Chicago,Canada…).

Ana Veličković

Novinar i knjizevni kritičar,NYC