Nazad na rubriku   Nazad na rubriku

Janko Mitrović i Tunić aga

                  Kliče vila s MORLAČKE  planine,

                  i doziva Janka pobratima,
                  iz Budina grada bijeloga, 
                  ispod plavog Novigradskog mora:
                  "Đesi Janko, đesi pobratime,
                  zla pod nebom što su svakolika,
                  u Islamu Turci izmisliše,
                  sa svojijem, Tunić - agom silinim.
                  Otimaju mlade i djevojke,
                  mušku djecu u Stambol odvode, 
                  od nji prave divlje janjičare, 
                  pa vraćaju u rodne krajeve,
                  da ubiju svoje roditelje, 
                  a ostalu sirotinju raju, 
                  sve na kuluk kandžijama gone,
                  da im žanju i kose livade".
                  Kad je Janko vilu saslušao,
                  udari se rukom po koljenu,
                  puče skerlet i crvena čoha,
                  pa se skoči na noge lagane,
                  i obuče morlačke haljine.
                  Ispod kape sa dugim resama,
                  koje spusti niz široke pleći,
                  savi perčin što mu glavu krasi. 
                  Jačerma mu od crnoga pana, 
                  po kojoj su toke poređane,
                  a uz toke srebreni ilici,
                  o koje mu taliri zveckaju. 
                  Oko pasa siroka pašnjača,
                   koja drži teške benevreke,
                   al' bez noža i ljutih kubura,
                   jer se junak u boj ne oprema,
                   đe se krvca vrela prolijeva,
                   neg' na kulug age poturice.
                   Na nogam' mu lagani opanci,
                   koje sveza tananom oputom.
                   Iako bješe velika vrućina, 
                   baci na se od međeda bundu,
                   a o rame objesi zobnicu,
                   i u nju stavi brus i babicu,
                   dok kozulicu o pašnjaču vješa,
                   u kojoj će brusove držati,
                   kada bude kosio livade.
                   Mjesto svoje sablje dimiskinje,
                   uze svoju tek klepanu kosu,
                   uze kosu kojom kosi travu,
                   ili travu, ili tursku glavu,
                   pa iziđe iz Budina grada,
                   da kuluči Tunić- agi silnom. 
                   Kada dođe na vodu Miraču,
                   koja teče prema žarkom suncu,
                   na kojoj se vile umivaju, 
                  umivaju i češljaju kose,
                  on se napi hlađane vodice,
                  i pokvasi svoje oči čarne,
                 pa pohita kuli Tunić- age,
                 đe ugleda aginog dizdara,
                 pa ga pita junak od megdana,
                 možel' kosit' agine livade,
                 našto mu se Ture nasmiješi,
                 nasmiješi i prkosno reče:
                 "Možeš Vlaše, ako imaš kosu, 
                 i ako je dobro ti klepana,
                 jer dok kosiš nema klepavanja,
                 klepavanja niti odmaranja,
                 to ne dade Jusup momče mlado,
                 koje uze i agino ime,
                 pa od Jove posta' Jusup sluga.
                 On nadgleda našeg age kosce,
                 koji kosac malo zaostane,
                 on ga bije trostrukom kandžijom."
                 Kad je Janko Ture saslušao,
                 kosu stavi na rame junačko,
                 kao Marko svoju topuzinu,
                 pa požuri preko polja ravna,
                 moleć' Boga da se agom tuka.
                 Kad je doša na agine livade,
                 koje kose stotine kosaca,
                 ugleda ga golobrado Ture.
                 Misli Ture da je zakasnio,
                 pa zavitla trostrukom kandžijom,
                 i udari Janka po plećima,
                 po plećima i svilenu pasu.
                 Kad je Janko boli osjetio,
                 uze kosu u desnicu ruku,
                 manu s njome odsječe mu glavu,
                 pade glava u zelenu travu.
                 Mrvtoj glavi Janko progovara:
                 " Zlo snivala, i zlo ti se zbilo,
                  poturici biće tako svakoj,
                  biće tako i tvom Tunić-agi.
                  Ako Bog da' i sreća junačka,
                  ovom sabljom koju ti pokloni,
                  s njome ću mu odrubiti glavu.
                  Tako reče harambaša Janko,
                  pa pripasa sablju turčinovu,
                  i uzjaha debelog đogata,
                  pa odjezdi kao soko sivi,
                  preko starog mosta kamenoga,
                  na mletačke strane, medj' svoje junake,
                  a livade koje je kosio,
                 đe posječe golobrado Ture,
                 i agu bi, da bijaše sreće,
                 JANKUŠE se još i danas zovu, 
                 i zvaće se, tako narod kaže,
                 dok je sunca, i dok je mjeseca,
                 i dok teku vode prema suncu, 
                 na kojim' se vile umivaju,
                 umivaju i kose češljaju.

 

                 



Nazad na rubriku   Nazad na rubriku

Pošalji komentar

Komentar

OCJENI PRILOG arrow grade 1 grade 2 grade 3 grade 4 grade 5
Prosječna ocjena: 0 Ukupno glasova: 0

Najpopularnije galerije


oglasi bottom arrow




Find more about Weather in Benkovac, RH